Kakvo divno iznenađenje sinoć! Veoma poštujem i obožavam Vudi Alena i Čarli Čaplina. Kad ono slušam uživo njihove filmove. Nisam mogao da verujem!

Aki Takase prezentirajući svoj projekat “Plays Fats Waller”, je na svoj veoma neobičan način povezala čarlston, cotton club, boogie, New Orleans, swing, blues  u jednu celinu. Pored Aki nastupili su Eugene Chadbourne (bendžo i električna gitara i vokal) Rudi Mahall (bas klarinet), Nils Wogram (trombon), Paul Lovens (bubnjevi).



Odajući priznanje velikom Fats Waller-u kao i vremenu u kom je živeo, Aki Takase je uspela na jedan originalan i kreativan način, sa svojom grupom, da izazove veliko oduševljenje kod Skopske publike, a naročito simpatični Eugene Chadbourne sa svojim kabaretskim pevanjem, a bogami i sviranjem bendža i gitare; vidno raspoložen bio je  duvački dvojac – Wogram/Mahall; prava ritam mašina – Paul Lovens i dama koja je čitavo vreme držala samo naizgled raštimovane konce u rukama, doprineli su da 70 minuta prođu dok trepneš. Takase je na veoma duhovit, domišljat, i inteligentan način uspela da se izrazi preko tuđe muzike. To zaslužuje samo komplimente. Staviti svoj autogram, podsetiti nas na lude ‘20-te i ‘30-te, napraviti čudan spoj instrumenata, bilo je veoma “zarazno” i filigranski precizno odsvirano u isto vreme, zbog čega je zaslužila moj duboki naklon.



Od 1987. Takase živi i stvara u Berlinu. Veoma sklona improvizaciji, pod uticajem Mingusa, Coltrane-a i Coleman-a, Takase saradjuje sa mnoštvom muzičara iz nove Evropske jazz scene (Evan Parker, Louis Sclavis, Tony Oxley, Fred Frith…). 2004. je dobila i veliku nagradu Nemačke kritike za njeno možda najzanimljivije delo, kojim smo bili privilegovani čuti ga i uživo na domaćem terenu – Aki Takase plays Fats Waller. Frau Takase, svaka čast za sinoćno uživanje!

Najverovatnije najbolji ženski bubnjar / perkusionista na svetu ( kao što je najavio i sam Oliver Belopeta), Marylin Mazur, je nastupila sa svojom grupom posle Aki Takase. Marylin Mazur je izbila na površinu jazz scene posle saradnje sa Miles Davis-om (sa prekidima od 1985-1989).



Ubrzo posle toga su sledile saradnje sa Gil Evans-om i Wayne Shorter-om. 1989 formira svoju prvu grupu – Marylin Mazur Future song, a od 1991. pridružila se grupi Jan Garbarek-a, s kim je sarađivala dugi niz godina. U Skoplju je predstavila svoju treću grupu Marylin Mazur Group, formiranu prošle godine (postoji još jedna – Percussion Paradise Band).
Sasvim suprotno od Aki Takase (naravno ne po kvalitetu, već po vrsti muzike) Mazur je prezentovala maksimalno dobro svoj “zanat” kao i kvalitet svojih kompozicija. U ritam sekciji praćena od izvanrednog i umerenog Klavsa Hovmana, fantastičnog i originalnog gitariste Krister Jonssona i duvača Fredrika Lundina koji je upotpunio zvučnu sliku.



Ne previše avangardno, dosta meditativno (naročito sa dugačkim uvodima i na jednoj fantastičnoj numeri kad je Merilyn svirala samo na jednom instrumentu od gline), muzika Marylin Mazur je moćna i ubedljiva, na trenutke začinjena elektronskim spravama i modulatorima kod gitare i saksofona, a i glasom same Marilyn.
Ima tu puno Skandinavske “hladnoće”, ECM zvuka, a pomalo i Coltrane i Garbareka. Sve u svemu, odlična svirka. Na žalost veliki deo publike jedva je dočekao da pobegne napolje jer nisu ljubitelji ove muzike (naročito oni sa gratis kartama) ali neka; što je njih više, nama je lepše.

Fotografije sa koncerta

tekst i fotografije - zoran ingilizov